ПЕТА СЕДНИЦА САВЕТА МУО одржана  18.05.2019. године у Чачку

Петом редовном седницом Савета Моравичког управног округа, у 2019. години, председава мр Слободан Јоловић, председник Савета Моравичког управног округа, а записник води Слађана Спасовић, секретар Савета Моравичког управног округа. Седници Савета присуствују: Мирјана Ђоковић, помоћник градоначелника Града Чачка, Јадранка Достанић, заменик председника општине Горњи Милановац, Славица Милојевић, Републички завод за социјалну заштиту, Гордана Ковић, Републички завод за социјалну заштиту, Ненад Стојановић, саветник за социјалну заштиту СКГО, Мирјана Комненовић, саветник са социјалну заштиту СКГО, Наталија Дарковић, директор Центра за социјални рад у Лучанима, Мирјана Ковачевић, саветник  у општинској  управи Лучани, Дарко Новаковић, директор Центра за социјални рад у Ивањици, Гордана Мојсиловић и Слађана Николић из општинске управе Ивањица, Милка Станковић, начелник Градске управе за друштвену делатност у Чачку, Бранимирка Радосавчевић, директор Центра за социјални рад у Чачку, Марија Војводић, Центар за социјални рад у Чачку и Милош Ристовић, Градска управа Чачак.

Социјална заштита  у јединицама локалних самоуправа, са посебним освртом на социјалну заштиту у Моравичком округу, граду Чачку и општинама Горњи Милановац, Лучани и Ивањица

Слободан Јоловић, председник Савета Моравичког управног округа, захвалио се представницима Сталне конференције градова и општина и Републичког завода за социјалну заштиту на одзиву да се разговара о социјалној заштити у Моравичком управном округу, са посебним освртом на њену организацијеу у јединицама локалних самоуправа. Према његовим речима, тема данашњег састанка захтева максималну пажњу и посвећеност, како би се размотрила европска, национална и локална регулатива у овој области, превазишли одређени проблеми али и сагледала могућност укрупњаванња ових услуга на међуопштинском нивоу, што омогућавају последње измене Закона о локланој самоуправи. Навео је да представници локалних самоуправа, који присуствују састанку, а раде на пословима социјалне заштите, имају прилику да међусобно ближе и непосредно упознају, као и да размене искуства о битним питањима и проблемима са којима се сусрећу у свом раду. Истакао је и да од њих у највећем делу зависе услуге у овој области јер у све четири локалне самоуправе постоји потпуно разумевање за њихов рад и власти али и опозиције.

Славица Милојевић из Републичког завода за социјалну заштиту, обраћајући се присутнима, најпре се захвалила Слободану Јоловићу, председнику Савета Моравичког управног округа, као домаћину овог скупа, а затим  и представницима јединица локалних самоуправа који се баве пословима социјалне заштите у својим срединама. Истакла је да је циљ ових радионица да се утврди шта се дешава на нивоу локалних самоуправа по овом питању, а шта се не дешава, а требало би. Према њеним речима, на основу годишњих извештаја о реализацији наменских трансфера средстава, дошло се до закључка да су јединицама локалних самоуправа потребна додатна средства за задовољавање потреба становника у овој области. Из тих разлога, потребно је да се на нивоу округа удруже и планови и средства. Навела је да је ово трећа фаза активности на плану социјалне заштите. Неопходно је утврдити како опште, тако и појединачне циљеве на свим нивоима. Указала је и на неопходност функционалног повезивања свих актера, као и на рационалније коришћење расположивих ресурса на нивоу округа. Потребно је саагледати и све ефекте који се постижу у области социјалне заштите. О мерама социјалне заштите постоје одређени  законски оквири: међународни, национални и локални. Према Агенди Уједињених нација 2030, постоји 17 циљева у области социјалне политике. Ови циљеви обухватају три димензије: економску, еколошку и социјалну. Указала је и на скрининг извештај Европске комисије за Поглавље 19, које је  једно од веома битних услова за приступање Европској унији. У том смислу, према њеним речима, наша држава је више пута добила критике из разлога што се у недовољној мери развијају социјалне услуге на локалном нивоу. У нашем националном  законодавству постоје одређени прописи који регулишу ову материју. На основу њих је предвиђена децентрализација, односно преношење одређених овлашћења са републичког на локални ниво, као и супсидијарност, која означава давање првенства у овим областима, вишем нивоу власти. Јавне услуге се обезбеђују деловањем јавних установа. Влада Републике Србије је дефинисала реформе и циљеве које треба остварити у оквиру ЕСРП. На основу Програма реформи политике запошљавања и социјалне политике, наша држава добија око 70 %  донација и одређене хуманитарне помоћи. Овај модел је рађен по моделу који се примењује у Европској унији. Република Србија је донела и одређене законске прописе који регулишу питања из ове области, као што су то: Закон о локалној самоуправи, Закон о социјалној заштити, Закон о финансијској подршци породици, Закон о јавним набавкама и Уредбу о наменским трансферима. Члан 20. Закона о локалној самоуправи прецизније дефинише надлежност органа у јединицама локалних самоуправа по питању социјалне заштите. Према Закону о социјалној заштити постоје изворни и поверени послови јединица локалних самоуправа у овој области. Према члану 22. Закона о финансијској подршци породици, јединице локалних сџамоуправа  могу да предвиде и друга права из ове области, осим оних које предвиђа република. На основу Закона о јавним набавкама, јединице локалних самоуправа су дужне да спроводе одговарајуће јавне набавке за потребе социјалне заштите и оне се увек третирају као набавке мале вредности. Уредбом о наменским трансферима предвиђено је да Влада Републике Србије пружа помоћ јединицама локалних самоуправа које су слабије развијене. Позвала је присутне представнике једница локалних самоуправа да изнесу своја искуства из ове области.

Наталија Дарковић, директор Центра за социјални рад  у Лучанима, истакла је да Центар за социјални рад доставља податке органима локалне самоуправе и даје препоруке, ради утврђивања приоритета у овој области. Преговари се углавном воде са председником општине и његовим замеником, а одлуке зависе од расположивих буџетских средстава. Навела је да се при разматрању потреба социјалне заштите ослањају на Акциони план општине Лучани, односно на стратегију развоја општине Лучани. Тежи се ка побољшању квалитета услуга, а тренутно је, према њеним речима, актуелан пратилац детета, као вид социјалне заштите. Ове услуге се финансирају из трансферних средстава. Истакла је и да се планира развој дневних услуга у заједници.

Гордана Мојсиловић из општинске управе Ивањица, задужена за друштвене делатности, истакла је да већина локалних самоуправа има финансијских проблема када је у питању решавање проблема социјалне заштите. У овој локалној самоуправи доста се поклања пажња  пружању помоћи породицама са три и више деце. Као видови социјалне заштите, заступљени су: помоћ у кући, лични пратилац  и дневни боравак. У Ивањици се издваја око 14% за социјалне потребе становника.

Горан Даничић, из општинске управе Горњи Милановац, истакао је да социјалну политику на нивоу општине Горњи Милановац планира Центар за социјални рад. У овој области, на локалном нивоу, донете одговарајуће одлуке, које се спроводе.  У 2019. години, из локалног буџета, за потребе задовољавања  мера социјалне заштите, извојено је око 15 милиона динара, а од Републике Србије, за те намене, добијено је још 6 милиона динара.

Марија Војводић из Центра за социјални рад у Чачку, навела је да  у планирању потреба социјалне заштите на нивоу града Чачка учествују Центар за социјални рад,  Градска управа за друштвене делатности, служба друштвене бриге о деци, као и тражиоци услуга. Локална самоуправа одлучује о висини средстава која ће бити издвојена за задовољавање потреба социјалне заштите.

Гордана Ковић из Републичког завода за социјалну  заштиту, истакла је да од Европске уније стално добијамо критике јер нисмо направили никакав помак у квалитету пружања услуга социјалне заштите. Скренула је пажњу на чињеницу да у Србији недостаје више повезивања у овој области, што ће свако представљати проблем за пријем у  Европску унију. Према њеним речима, постоје препознате услуге које још увек правилником нисмо предвидели, као и одређена новчана средства за те намене. Република Србија  још увек није донела Правилник о нивоу квалитета  пружања услуга. Неки напредак у овој области постоји, али је он за сада недовољан. Уочена је и слаба повезаност са привредом, јер одређене категорије корисника социјалне заштите треба запослити, како би и они сами, својим радом, допринели решавању социјалних проблема.

Мирјана Комненовић, саветница за социјалну заштиту СКГО, навела је да ће у наредне 3 недеље бити посвећено више пажње реализацији пројеката, везано за запошљавање повратника и њихово уклапање у нормалне животне токове.

Славица Милојевић из Републичког завода за социјалну заштиту, истакла  је да на новоу Републике Србије не постоје стратешка документа у овој области, а та документа често не постоје ни на локалном нивоу. Нема акционог плана, нити финансијских средстава за његову реализацију. Забрињава и чињеница да се у локалним самоуправама не прати за које намене су одређена средства утрошене, односно нема евалуације. Финансијски план за имплементацију је ретка пракса. Различити нивои развијености у јединицама локалних самоуправа и различите потребе грађана, намећу потребу за креирањем мера и услуга на нивоу локалних самоуправа, у складу са доминантним потребама грађана и расположивим капацитетима. Према њеним речима, мора се вршити планирање на локалном нивоу, а Центри за социјални рад су најбољи познаваоци потреба грађана у овој области. Неопходно је развијати  интерсекторску сарадњу између свих надлежних субјеката. Уочено је да на територији града Чачак не постоји дом за старе у власништву државе, већ само они коју су приватној својини. У Србији, у приватним домовима има око 7000 лежајева, што значи да су се они по броју корисника тих услуга скоро изједначили са државним домовима. Иако је уочен пораст броја корисника, држава не показује амбиције да гради нове домове за старе. Цене услуга у приватним домовима су тренутно ниже него што су то раније биле, вероватно на основу деловања самог тржишта.

Ненад Стојановић, саветник у Републичком заводу за социјалну заштиту, истакао је да према подацима којима се располаже, на територији Моравичког управног округа, тренутно има око 202.026 становника,  од чега 17% деце старости до 17 година,  62% становника  од 18 – 65 година  и 21 % лица која су старија од 65 година. Од наведеног броја становника, 12.651  су корисници неких видова социјалне заштите, од чега 3.037 деце до 18 година (24%) и 2.831 лица старијих од 65 година (22,3%).  Општина Ивањица има  4,4 % корисника услуга социјалне заштите, а град  Чачак 7%. Што се тиче степена развијености, град Чачак спада у 1 групу, Горњи  Милановац у 2 групу, а општине Лучани и Ивањица припада 3 групи развијености. Очекује се измена Уредбе о степену развијености из 2013. године, јер не одговара тренутној ситуацији. Град Чачак, би према садашњем стању спадао у другу групу развијености. Ово је веома битно и због креирања политике социјалне заштите. Министарство је, према његовим речима, у претходне четири године, за територију Моравичког управног округа извојило 54.301.531 динара. Већина локалних самоуправа је на исправан начин искористила додељена средства, док су неке новац потрошиле за услуге које не припадају систему социјалне заштите. Истакао је да средства која даје Република Србија служе само као додатна средства, а да локалне самоуправе, у својим буџетима, морају предвидети одређена средства за ове намене. Само општине које спадају у четврту групу развојености нису у обавези да издвајају своја средства за социјалну заштиту, док су остале обавезне да то чине, у зависности од степена развијености. Указао је и на неопходност развијања регионалних центара социјалне заштите. Истакао је да је неопходно предузети све мере како би се оснажиле биолошке породице, јер су хранитељске породице само привремено решење за смештај деце без родитељског старања.

Славица Милојевић из Републичког завода за социјалну заштиту истакла је да је обавештавање веома битно и да се на локалном нивоу мора знати колико се и за шта потрошило претходне године, како би се на нивоу Републике Србије што  равномерније распоредила средства за задовољавање ових потреба. Указала је и на неопходност да се у локалним самоуправама адаптирају старе школе и касарне, како би исте послужиле за задовољавање одређених видова социјалне заштите.

Слободан Јоловић, председник Савета Моравичког управног округа, закључујући расправу на наведену тему, истакао је да је учешће свих у њој било веома стручно, конструктивно и значајно.