Испред Савета Рашког управног округа седници присуствују: Небојша Симовић-председник Савета, као и чланови савета: Томислав Илић-градоначелник Града Краљево, др Мехо Махмутовић-градоначелник Града Нови Пазар, Игњат Ракитић-председник Општине Рашка, Бобан Ђуровић-председник Општине Врњачка Бања и Милоје Кундовић-секретар Савета.

Испред Савета Моравичког управног округа седници присуствују: Мр Слободан Јоловић-председник Савета, као и чланови савета: Милисав Мирковић- председник Општине Горњи Милановац, Миломир Зорић- председник Општине Ивањица, Миливоје Доловић-заменик председника Општине Лучани и Слађана Спасовић-секретар Савета.
Присутни су још и: Радојка Савић-директор РРА Краљево, Вукосав Коњикушић-помоћник градоначелника Града Краљево за ЛЕР, Мирјана Продановић-руководилац Службе за управљање пројектима Града Краљево, Нихад Гусинац-начелник Одељења за буџет и финансије Општине Тутин, Бајрам Аљовић-члан ЛЕР-а Општине Тутин, Ненад Остраћанин-руководилац Службе за ЛЕР Општине Рашка, Владимир Грујовић-начелник Управе за ЛЕР Града Чачак, Катарина Лазић-помоћник председника Општине Љиг, Бојан Бошковић-директор АРРОКО Љиг и Милутин Нишавић-члан општинског већа Општине Лајковац.

Пројекти регионалног развоја су од посебног значаја

Председник Савета Рашког управног округа Небојша Симовић, који председава седницом, отворио је рад на седници, поздравио присутне и захвалио им се што су се одазвали позиву.
Указује да је ова седница заказана на иницијативу Радојке Савић која жели да укаже на одређена средства која се пласирају преко РРА и на процедуре које је потребно користити да би се конкурисало за та средства. Циљ ове седнице је и да се зближе суседни окрузи како би се заједнички наступило у решавању проблема од регионалног значаја. На некима од предходних заједничких састанака више округа (Рашки, Моравички, Шумадијски) дефинисани су најважнији стратешки инфраструктурни пројекти за овај регион, који би поспешили развој индустрије, пољопривреде, туризма и других грана привреде. Ти пројекти су: Аеродром „Морава“ у Лађевцима, аутопут Београд-Прељина, аутопут Прељина-Појате, изградња Карго-центра у близини аеродрома „Морава“. Значајан допринос за одржавање наведених састанака дао је господин Јоловић. Покренута је и иницијатива да се у овом делу, кроз промене прописа, већи значај да начелницима управних округа, који би били овлашћени за координацију пројеката од регионалног значаја.

Подршка равномернијем регионалном и локалном развоју

Известилац по овој тачки дневног реда је Радојка Савић директор РРА за Рашки и Моравички управни округ. Своје излагање је представила у виду презентације.
Презентација у писаном облику пре почетка седнице достављена је свим члановима Савета а налази се и у материјалу уз записник са ове седнице и чини његов саставни део.
Презентацијом је обрађен Јавни позив Министарства привреде за Програм подршке реализацији мера од регионалног и локалног значаја у 2015. години.
– Општи циљ програма је: подршка равномернијем регионалном и локалном развоју; јачање регионалних институционалних капацитета, повећање конкурентности региона, области и локалних самоуправа; унапређење међуопштинске, међурегионалне, прекограничне и међународне сарадње.
– Специфични циљеви су: (остварују се реализацијом мера): суфинансирање учешћа локалних самоуправа, према степану развијености јединице локалне самоуправе, у пројектима од значаја за регионални и локални развој и унапређење међуопштинске, међурегионалне, прекограничне и међународне сарадње; суфинансирање годишње чланарине јединица локалних самоуправа за рад и пословање ААРА.
– Правни основ: Уредба о утврђивању јединствене листе развијености региона и јединица локалне самоуправе за 2014. годину („Сл.гласник РС“ број 104/14). Према овој уредби у I групу улази Град Чачак, у II групу улазе општине Горњи Милановац и Врњачка Бања, у III групу улазе градови Краљево и Нови Пазар као и општине Ивањица и Лучани и у IV групу улазе општине Тутин и Рашка.
– Корисници средстава су: јединице локалне самоуправе (Јединствена листа развијености региона и јединице ЛС за 2014. годину до утврђивања листе за 2015. годину),
– намена бесповратних средстава односи се на: 1. пројекте од значаја за регионални развој (развој и унапређење пословне инфраструктуре – све групе); 2. Стварање повољних услова за пословање, отварање малих и средњих предузећа, повећање запослености, иновативности и конкурентности, побољшање пословне и инвестиционе климе – I, II, III група; 3. Стварање повољних услова за пословање, отварање малих и средњих предузећа, повећање запослености – IV група; 4. Ревитализација браунфилд инвестиција – I, II, III група; 5. Успостављање и унапређење међуопштинске сарадње – I, II, оправданих трошкова за јединице локалне самоуправе из IV групе III група; 6. Пројектијавно-приватног партнерства – све групе; 7. Пројекти из области социјалне инфраструктуре – IV група; 8. Урбано-рурални пројекти – IV група; 9. Пројекти промоције неразвијеног подручја – IV група;
– Услови за доделу бесповратних средстава су:
а/ поднета попуњена пријава са потребном документацијом у складу са јавним позивом,
б/ обезбеђена средства за суфинансирање пројекта у буџету јединице локалне самоуправе,
в/ да рачун подносиоца пријаве није у блокади.
– Финансијски оквир: Министарство привреде у одређеном проценту суфинансира оправдане трошкове од укупног износа неопходног за кофинансирање пројекта које су обезбедиле јединице локалне самоуправе, без ПДВ-а, и то:
а/ до 80% оправданих трошкова за јединице локалне самоуправе из IV групе,
б/ до 70% оправданих трошкова за јединице локалне самоуправе из III групе,
в/ до 60% оправданих трошкова за јединице локалне самоуправе из II групе,
г/ до 50% оправданих трошкова за јединице локалне самоуправе из I групе,
Код пројеката са учешћем више партнера који заједнички кофинансирају Пројекте, право на суфинансирање остварују сви партнери сразмерно свом учешћу, а средства добија носилац пројекта. Министарство неће суфинансирати учешће у пројектима који су већ суфинансирани од стране овог министарства.
– Оправдани трошкови:
а/ трошкови рада,
б/ трошкови пројекта: трошкови превода; трошкови израде студија, истраживања; трошкови израде пројектно-техничке документације; трошкови израде публикација; трошкови за повећање видљивости пројекта; трошкои евалуација.
Све активности које буду одобрене за суфинансирање морају бити завршене до 30.06.2016. године.
– Динамика преноса средстава:
а/ 50% одобреног износа у року од 30 дана од дана потписивања уговора између националне агенције и корисника средстава,
б/ 50% одобреног износа након реализације активности, односно подношења извештаја и остале документације дефинисане уговором.
– Документација неопходна за пријављивање: правилно попуњен пријавни формулар (образац број 1); Потврда НБС да рачун подносиоца није у блокади; Оверена фотокопија финансијских извештаја за предходну финансијску годину (биланс стања и биланс успеха) за коју су рачуни затворени и завршни рачун; Потписана писана изјава подносиоца пријаве о сарадњи јединица локалне самоуправе или других партнера (уколико постоје – Образац број 2); Потписана писана изјава подносиоца пријаве о сагласности са условима из јавног позива и сагласност подносиоца пријаве да има обезбеђена средства за суфинансирање пројекта (Образац број 3); Потписан и оверен образац трошкова пројекта са структуром суфинансирања подносиоца пријаве, са приказом обезбеђених извора средстава за суфинансирање пројекта (Образац број 4); Одлука јединице локалне самоуправе о суфинансирању пројекта са пратећом документацијом: а) главни пројекат, односно пројекат за извођење у електронском формату на ЦД-у, б) акт надлежног органа на основу кога се изводе радови, в) решење о давању сагласности на студију о процени утицаја на животну средину; Оверене фотокопија уговора којим је одобрен пројекат (пројекат треба да буде одобрен најраније 01.01.2014.године, уговор потписан најраније 01.01.2014.г. а најкасније на дан подношења пријаве министарству) од стране овлашћених институција које спроводе домаће и међународне конкурсе, са оригиналном конкурсном документацијом за коју се тражи суфинансирање на ЦД-у; биографија координатора и чланова пројектног тима који су ангажовани на пројекту.
– Начин пријављивања и рок за подношење пријаве: подноси се у два примерка на писарници Министарства привреде или препорученом поштом (тачно попуњен пријавни формулар и пратећа документација у складу са јавним позивом). Један примерак документације мора бити оригинал или копиран и оверен од стране за то надлежног органа, док други примерак може бити у фотокопији. Пријава се предаје у затвореној коверти са назнаком „Пријава за Јавни позив – мера суфинансирања учешћа јединица ЛС у реализацији регионалних и локалних пројеката“ са назнаком „Не отварати“, са пуном адресом пошиљаоца на полеђини коверте. Непотпуне пријаве се неће разматрати. Пријаве се примају најкасније до 01.10.2015. године, односно док се не утроше расположива средства.
– Циљ је: Обезбеђење средстава за суфинансирање годишње чланарине у зависности од степена развијености јединице ЛС и то:
а/ у износу од 25% годишње чланарине – III група,
б/ у износу од 50% годишње чланарине – IV група,
в/ у износу од 75% годишње чланарине – девастирана подручја.
– Неопходна документација:
1. Доказ да је јединица ЛС оснивач АРРА,
2. Важећи уговор о чланарини закључен између АРРА и јединице ЛС,
3. Доказ да је јединица ЛС извршила пренос средстава на рачун АРРА,
4. Одлука о усвајању завршног рачуна јединице ЛС за предходну годину.
Известилац на крају презентације наводи да су укупна средства за 2015. годину, која су опредељена за финансирање наведених пројеката, у буџету Републике Србије утврђена на износ од 100.000.000,00 динара. Додаје да РРА у Краљеву свим члановима, одмносно оснивачима стоји на располагању да помогне око аплицирања за пројекте за које се определе у овој години.
Мирјана Продановић, поставља питање: да ли Града Краљево, који је до сада уплатио 2 рате чланарине, може поднети захтев за суфинансирање чланарине, пре него што уплати своју последњу рату. Добија одговор да то неће моћи да се уради пре 01.10.2015. године.

Искуства општине Ивањица

Миломир Зорић, као председник Скупштине РРА, износи искуства из предеходне године које је имала Општина Ивањица, која је конкуруисала за извесне локалне пројекте (путна инфраструктура). Општина Ивањица је разврстана у III групу развијености, и доста су јој значила средства која је по овом основу добила у предходној години. Сматра да се посао разврставања јединица локалних самоуправа у групе развијености, мора пре обавити а не овако да се чека крај године (још није обављено разврставање за 2015. годину). Општина Ивањица у прошлој години је по овом основу имала пројеката у вредности од 19.000.000,00 динара, њихово учешће је било 6.000.000,00 динара, а суфинансирање од стране Агенције је било у износу од 13.000.000,00 динара. Саматра да су веома компликоване процедуре за добијање разних субвенција и да је то главни разлог због чега се за та средства често не аплицира. Овај проблем се односи и на саму државу јер и она у многим случајевима није аплицирала за средства у разним ЕУ фондовима, иако су била одобрена и на располагању, и због тога смо плаћали пенале.
Радојка Савић, истиче да се у овој ствари види и добра намера државе да се људи науче да праве пројекте и пратећу документацију, како би касније могли конкурисати и за далеко значајније проекте.
Мирјана Продановић, истиче да постоји потреба да се овакви састанци одржавају на свака три месеца. На тим састанцима би се размењивала стечена искуства и подизала би се способност аплицирања за веће и значајније пројекте.
Вукосав Коњикушић, наводи да Град Краљево има спремне одређене пројекте са којима ће аплицирати. Има замерку на Правилник којим су утврђени критеријуми за расподелу средстава, а такође и да су веома мала средства опредељена буџетом за ове намене.

У Моравичком управном округу формирано координационо тело за ЛЕР

Слободан Јоловић, истиче да је у Чачку формирано координационо тело које обједињује све службе за локални економски развој. То тело прати све конкурсе, шта је потребно приложити од пратеће документације, и на време сигнализира јединицама локалне самоуправе да аплицирају. Дешава се често и да опредељена буџетска средства за разне субвенције не буду до краја искоришћена због слабог интересовања локалних самоуправа. Напомиње да је заједничком акцијом начелника неколико суседних управних округа (Рашки, Моравички, Шумадијски) утврђено који су то инфраструктурни пројекти од заједничког интереса за читав регион и договорено је да се ради на њиховој реализација. Сматра да се и ови мањи пројекти, о којима је овде реч, могу уклопити у те веће, регионалне пројекте. Веома је значајно да људи који су професионално ангажовани на овим задацима, буду максимално укључени у те пројекте, због континуитета, јер промена власти на локалу не би смела да кочи њихову реализацију. Мишљења је да би требало урадити једну свеобухватну анализу из које би се видело на колико конкурса, за разна субвенционисана средстава, су аплицирале локалне самоуправе а на колико нису, а могле су. Сматра да је главни узрок томе пропуст и неодговорност локалне администрације.
Владимир Грујовић, износи нека искуства која по овом питању има Град Чачак. Скреће пажњу да код преузетих обавеза у заједничким пројектима, да се те обавезе морају благовремено и стриктно извршавати. Они су у Чачку аплицирали и добили средства од фонда из „Horeisen“. Ради се о фонду са средствима од око 80.000.000.000 Eура. За пројекте за које су им одобрена средства аплицирали су 21, односно 14 апликаната из разних региона Европе. У Европи постоје многи слични фондови у којима се може бити члан, а чланарина је симболична ( годишње од 700-1000 Еура) и веома је добро бити члан таквих фондова јер се тиме стичу предности приликом аплицирања за њихова средства.

Потребно је чланство ЈЛС у европским фондовима и институцијама

Мехо Махмутовић, подржава дискусију предходника, јер се код апликација на европске конкурсе гледа и цени чланство јединица локалних самоуправа у разноразним европским фондовима и институцијама. Нови Пазар је члан Фонда ИРА (у овом Фонду члан управног одбора је раније био Хелмут Кол, сада је Јоханес Хан и многе друге познате јавне личности из ЕУ). Дана 28.09.2015. године одржава се редовна Скупштина ИРЕ и ту се као нови чланови могу препоручити заинтересоване јединице локалних самоуправа. Овај фонд у почетку финансира маље пројекте својих чланица а касније се то ради са већим пројектима и то су углавном пројекти регионалног значаја.

Небојша Симовић, информише присутне да се у Краљеву сада ради на припреми једног великог пројекта који се тиче решавања питања отпадних вода и тај пројекат ће ускоро ући у реализацију. Подржава дискусију господима Махмутовића, сматра да је веома значајно бити члан разних фондова ЕУ и потребно је радити на учлањењу наших локалних самоуправа у те институције. Такође, информише присутне да је недавно у Краљеву била привредна делегација из Јордана која је заинтересована за куповину, односно приватизацију „Матарушка и Богутовачка Бања“ ДОО. Преговори за овај посао су у току и очекује се повољан исход. Присутни су информисани и о току послова на завршетку радова и пуштању у рад аеродрома „Морава“ у Лађевцима.